Nakon oporavka od jučerašnje avanture, odlaska na koncert Depeche mode, želim napisati par riječi kako bi mi na blogu ostala uspomena na taj poseban dan. Već dugo planirana kupovina karata za koncert nije urodila plodom, jer su u Puli planule karte u roku par dana. Obrnula sam nebo i zemlju u potrazi za njima no uzalud iako im je cijena bila 360,00 kn.
I kako sam ja uporni i tvrdoglavi horoskopski jarac, nisam dopustila da me svlada malodušnost, rekoh ja mome Robiću, “ajmo mi gore pa možda dobijemo kartu od onih koji prodaju na crnjaka ispred ulaza prije koncerta, pa ako uspijemo dobro, ako ne onda idemo nazad”. Kaže on “može, ajmo”.
Negdje oko 16,00 h nakon što smo uredili čuvanje djece, krenemo mi. No sva se urotilo protiv nas. Prvih 30 minuta prešli smo 30km. Kamiona ko u priči, vrijeme nije moglo biti gore, kiša sumaglica….ono, strava na cesti. Ipak uza sve muke stigli smo u Zagreb negdje oko 19.20h i uputili se ravno na trg ispred Doma sportova. Naravno, nismo uzeli kišobran pa smo tako na kiši pokušali što prije kupiti karte da zbrišemo negdje na suho nešto pojest.
Al, kad te neće sreća, neće te. Prvih pola sata ništa od karata, kad ugledasmo jedan dečko pored nas izjavi da ima kartu viška. Odmah su skočili neki i ponudili mu 400,00 kn. Onako mokra i isfrustrirana nisam ni razmišljala i proderem se, “Ja ti dajem 500,00 kn! za tu kartu” I dečko se okrene i kaže, ok može. Ovi prvi su se bunili da su bili prvi, al dečko im je odvratio da smo mi ponudili više i prodao je nama.
Našem veselju nije bilo kraja. Bar u prvih par trenutaka, jer je tek pola posla bilo gotovo. Trebalo je nabaviti još jednu kartu. Oko nas par cura je čak isprintalo i ubacilo u plastiku natpis KUPUJEM KARTU VIŠE. Bilo nam je smiješno, no one su uspjele negdje kupit i predale taj natpis nekom tipu. Nedugo nakon toga on dođe s izjavom da je kupio kartu od nekih Talijana i da taj natpis donosi sreću. Sav sretan predao ga je nama. I mi nastavismo stajati na kiši……
Odjednom nam priđe jedna simpatična cura i kaže, molim vas vidjela sam da ste kupili kartu i znam da vam trebaju dvije, ako slučajno ne uspijete, bi li tu kartu prodali meni. Mi smo se nasmijali i rekli da ćemo to i učiniti. Ostala je uz nas a još joj se pridružio par prijatelja koji su imali svoje karte i ponudio nas pivom. tako smo stekli i društvo. Pomalo već razočarani jer je već bilo 20.40h, ugledamo dva dečka, koji nam priđoše i uputaše da li nam možda trebaju karte i da ih prodaju za 700,00 kn.
Meni je to već stvarno bilo dosta, jer su neki Englezi i neki preprodavači bezobrazno prodavali karte po 750,00 kn i nisu htjeli spustiti cijenu. Nije mi se kupovalo karte od takvih….i dosjetim se.
Rekoh ja, “dečki ovdje man već sat vremena prodaju karte po 750,00 i nismo ih kupili, pa ih nećemo kupiti niti za 700,00 kn, radije ćemo ići doma od kud smo i došli” , oni se zbunjeno pogledaju, i ponude nam karte za 600,00 kn.
I ja onda njima prasnem. Dečki, mi vam nudimo 500,00 kn po karti, za dvadeset minuta počinje koncert, ovi drugi nisu prodali karte za toliko love pa nećete ni vi. Ovo vam je šansa da prodate obje karte umjesto da ih ne prodate uopće. I na moje zadovoljstvo jedan pristane i proda mi kartu, a ni drugi nije dugo razmišljao i proda i on svoju onoj curi sa nama, uz mrmljanje kako smo ih opljačkali…..ha,ha. Kad sam pogledala kartu vidjeh da su je dobili kao nagradnu. Tipovi su zaradili 500,00 kunića svaki i još plaču da su opljačkani. Što bi tek mi mogli reći…….
Dobro, sve u svemu naša mala grupica uputi se konačno ka ulazu usput se upoznajući. Cura koja je eto uz nas kupila kartu zvala se Ivana, a njen par prijatelja Boris i Paola. Oni su došli iz Čakovca i Koprivnice, mi iz Pule, no nismo došli uzalud.
Uletili smo unutra točno u 21.00h. No koncert je već bio ranije počeo, pa je predgrupa već bila završila i svirao je Depeche mode.
Urmebes….velika dvorana dupkom puna….ruke u zraku….vrištanje……a izvođači vrhunski. Scena je bila odlično sređene, ozvučenje besprijekorno a naši ljubimci su svirali i svirali….
Dva puta smo ih zvali natrag pa su koncert morali završiti laganicom jer ih inače nsbismo pustili doma. Sve u svemu bilo jedivno i nezaboravno.
Nakon koncerta otišli smo nešto pojesti i zaputili se opet po onom lošem vremenu nazad. U 04.00h ujutro kad sam se dokopala kreveta niko nije bio sretniji od mene……no u 10 je bilo buđenje, jer smo se ipak danas morali pojaviti na poslu.
Ah..taj ….posao…..
Danas sam saznala da nas je bilo više od 10000 na koncertu, a i da je ono ružno vrijeme jutros u 06.00h rezuiltiralo lančanim sudarom na autoputu kod Karlovca. Dobro je da smo ravno otišli doma, jer da nismo tko zna kad bi poslije stigli.

U ovom postu imate malo muzike Depeche mode, pa uključite video koji poželite. Ostavljam vam onu moju gratis kartu koju sam platila 500,00 kn i malo sličica, koliko sam mogla u onom polumraku, blještavilu i gužvi poslikati. Možda vam dočaraju ugođaj……..